О књизи: 2016 / Жена сања да је по пустим улицама ноћног града јури огроман голи црнац . Она јури у једну уличицу, другу, трећу – и смрзава се у очају: ћорсокак. У таквој „слепој“ ситуацији, она се окреће и бесно виче: „Па, шта хоћеш од мене?“ На шта црнац збуњено слеже раменима и мирно одговара: „Не знам, госпођо, ово је, наравно, шала. Али снови (као физиолошки процес) и наши снови су веома озбиљни. Добру трећину живота проводимо у хоризонталном положају затворених очију – спавамо. У овом не тако кратком периоду нашег овоземаљског постојања, ми смо, такорећи, избрисани са спискова живих. А ако и другима некако дамо до знања о себи, то није ништа друго до хркање. Међутим, хармоничну слику утрнулости нашег тела нарушава мозак – хировита и непредвидива ствар. Волео бих да могу уронити у мрак и полако се опустити док будилник не зазвони. Није тако. Пре него што будете имали времена да закопате главу у јастук, пандемонијум одмах почиње испод ваше лобање. Овде ћете наћи еротику, ноћне море, мелодраму и чисте глупости. Наш немирни процесор нас неколико пута током ноћи доводи у најнезамисливе ситуације и приморава нас да изађемо из њих. Сам Спилберг би био љубоморан на софистицираност предложених заплета. Поставља се питање: како да приступимо свему томе? Можда да се пробудим и све заборавим? Или обрнуто - са потпуном озбиљношћу, узимајући у руке књигу снова, сваки пут се уроните у скрупулозну анализу онога што видите? Једном речју, шта радити са сновима?